DESANKIN OSMEH

Neugledni pano kod škole u požarevačkom naselju Busije, koja nosi ime čuvene književnice, služio je kao oglasna tabla, a češće predstavljao ružan prizor. Prve komšije, među njima najpre komšija Aleksandar, očistio je i pripremio pano, a potom se za pomoć obratio Udruženju „ArtDistrikt“ iz Požarevca, znajući da su realizovali dva „Street art“ festivala.

Ideja za mural je potekla od komšije Aleksandra koji živi preko puta lokacije panoa i  vodi računa da taj deo grada izgleda pistojno, najpre zbog dece. Smatrao je da bi Desanka bila najbolje rešenje zbog same škole, ali i da bi se oplemenio put dece do škole i od škole do kuće.

“Dvoje umetnika iz Beograda su se odazvala našem pozivu i oslikali su pano. Sa jedne srtane je lik Desanke Maksimović, a sa druge deo njene pesme, napisan jedan red ćirilicom,a drugi latinicom, kako bi školarcima bilo interesantnije“(Julija Bašić, istoričar umetnosti, predsednica UG „ArtDistrikt“).

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Murale su radili Nikola Herman i Sanja Pantić, u krugovima ulične umetnosti poznatiji kao Insektor Joda Zgužvani a kao kolektiv potpisuju se #kodninje. Veoma često rade zajedno, jedan radi jednu, a drugi drugu stranu murala, i tako ih spajaju. Sada će otići i korak dalje. Sanja će raditi u Beogradu, a Nikola u Vijetnamu, polovine murala na dva različita mesta u svetu.

Mural u fazi izrade

„Desankin mural urađen je potuno volonterski, iskorišćen je preostali materijal od uličnog festivala, a i umetnici su dodali svoj materijal. Komšije su im donosile voće, mališani im pravili društvo dok su radili. Kada inicijativa dođe od pojedinaca, a ne od institucija, ljudi to drugačije doživljavaju. Nema straha da je tu neka velika novčana priča, da će doći do malverzacija i onda su svi prisniji i bliskiji da se oplemeni jedno mesto u gradu“, kaže Bašić.

Izvor: e-braničevo

No Comments

Leave a Comment