Milena Pavlović Barilli

0-auto

Milena Pavlović Barilli, Autoportret, 1929, ulje na platnu, 55x43cm, INV GMB 66, vlasništvo Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barilli, Požarevac

 

Autoportret je nastao 1929. nakon pohađanja Minhenske akademije. To je klasičan akademski portret. Na ovoj slici Milena je predstavila sebe, okrenutu posmatrču, kao jednostavnu devojku u slikarskoj kecelji. Kratko podšišane kose, lice joj je pažljivo slikano, a naglašene su krupne, tamne,bademaste oči. Zaustavljenim trenutkom dominira težnja za mirom i spokojstvom.
Boja je naneta lako u suptilnom nijansiranju smeđeg, crnog i sivog tonaliteta sa srebrnastim odsjajem. Svedena je na njen osećaj za valersku gradaciju. Potez je širok, oslobođen, nanet sa više temperamenta i neposrednosti.
Milena je bila visoka brineta, privlačna i šarmantna. Graciozna, elegantna, često ekstravagantna, neobično svoja. Žena koja je duboko u sebi shvatila da „ovaj svet sanak je“.

Viši kustos Galerije Milena Pavlović Barilli

Violeta Tomić

032_834

Milena Pavlović Barilli, Autoportret, 1933, ulje na platnu, 65x54cm, inv.br. 032_834, Narodni muzej u Beogradu.

 

BIOGRAFIJA
MILENA PAVLOVIĆ BARILLI

1909.
5. novembra rođena u Požarevcu, kao jedino dete iz braka Danice Pavlović i Bruna Barillija, koji su se upoznali na Minhenskom konzevatorijumu. Rodoslov majčine, srpske porodice, potiče od najstarije Karađorđeve kćeri Save. Poreklo oca, vezano je za familiju Karla Goldonija.
1916.
Prvi razred osnovne škole završava u Bergamu, Italija. U Rimu pohađa drugi razred, a zatim sa majkom odlazi u Nicu da uči francuski.
1917-1918.
U drugi razred ide na Italijansko-engleskom institutu (Istituto Italiano Inglese) u Rimu.
1919.
U Požarevcu završava dva razreda, treći i četvrti i upisuje gimnaziju.
1921.
Sa majkom odlazi u Linc.
1921-1922.
Boravi u ženskom manastiru (Der Ordensfrauen vom heil. Heryen Jesu in Gray) u Gracu i uči nemački jezik.

1922-1923.
Privatno završava drugi razred gimnazije u Požarevcu i pripremni tečaj za upis umetničku školu.
1922-1925.
Za vreme Mileninog školovanja u Beogradu Danica Pavlović je u službi na dvoru kralja Aleksandra Karađorđevića, prvo kao činovnik u Kancelariji kraljevskih ordena, zatim kao nadzornica u Dvoru. Pored toga podučava srpskom jeziku kraljicu Mariju.
1925.
Privatno završava četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.

11.06.1926.
Diplomirala je na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu i stekla pravo na položaj nastavnika.
1926-1927.
Pohađa pripremni tečaj za Umetničku akademiju u slikarskim školama Blocherer bosshardt i Knirr-Shule.
1927-1928.
Upisuje slikarsku akademiju (Akademie der bildenden Künste) u Minhenu. Primljena je u klasu Huga Habermena. Od drugog semestra studira kod profesora Franca fon Štuka.
1928.
Napušta Minhensku Akademiji u junu i sa majkom odlazi u Pariz, oduševljena Luvrom i francuskim slikarima.
16.decembra u Novinarskom domu na Obilićevom vencu u Beogradu otvorila je prvu samostalnu izložbu.
1929.
Postaje članica Lade (sa nepunih dvadeset godina).
3. maja samostalno izlaže u zgradi osnovne škole u Požarevcu.
Učestvuje na Prvoj prolećnoj i na Drugoj jesenjoj izložbi u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu
1930.
Izlaže na 13. izložbi Lade.
Putuje u Španiju, Pariz, London.
1931.
27. februara otvara samostalnu izložbu u Galeriji Blumsberi (Bloomsbur Galeru) u Londonu.
U jesen odlazi u Pariz u kome će sa kraćim i dužim prekidima živeti i raditi do 1939.
1932.
13. marta učestvuje na IV izložbi Lade u Beogradu.
29. aprila samostalno izlaže u Galeriji Žen Erop (Galerie Jeune Europe) u Parizu.
15. oktobra izlaže u Rimskoj umetničkoj galeriji (Galleria d’Arte di Roma). U Rimu upoznaje svoju veliku ljubav, pijanistu Rodriga Gonzalesa.
19. novembra kolektivno izlaže u Galeriji Žen Erop (Galerie Jeune Europe).
1933.
Aprila meseca izlaže u Firenci, u Sala d’Arte de`La nazione`, sa Marijom Sinjoreli i Adrijanom Pinkerle. Vraća se u Pariz, a zatim dolazi u Požarevac.
1934.
Učestvuje na XII Salonu Tiljerije ( Salon des Tuileries)
U italijanskom časopisu Kvadrivio (Quadrivio) objavljuje poeziju .
1935.
Februara meseca izlaže na Drugom kvadrijenalu nacionalne umetnosti (IIQuadrennale d’arte Nayionale) u Rimu. Na leto dolazi u Požarevac i to je bio njen poslednji boravak u svojoj zemlji. U decembru 1936.odlazi u Rim.
1937.
Aprila meseca samostalno izlaže u Galeriji dela Kometa (Galleria della Cometa) u Rimu.
1938.
Januara meseca samostalno izlaže u Galeriji Katr šmen (Quatre chemins) u Parizu.
Marta meseca u organizaciji ambasade Kraljevine Jugoslavije otvara samostalnu izložbu u Tirani.
Aprila meseca učestvuje na izložbi sa grupom Nova generacija (Nouvelle generation) u Parizu.
Leto provodi u Veneciji, a septembra meseca sa majkom prisustvuje premijernom izvođenju očeve opere Meduza u Bergamu. Zimu provodi u Oslu.
1939.
Marta meseca izlaže izlaže sa jugoslovenskim umetnicima iz Pariza u Galeriji Bernem žen (Galerie Bernheim Jeune) i u Galeriji (Galerreie Pittoresque).
Juna meseca izlaže u Hagu.
18. avgusta brodom „De Grasse” kreće iz Avra za NJujork, gde stiže 27.avgusta. Tu je zatiče početak Drugog svetskog rata.
1940.
19. marta samostalno izlaže u Galeriji DŽulijana Levija (Julien Levy Galery)u NJujorku.
Sarađivala je sa modnim kućama,radila dizajn za modne časopise, ilustrovala časopise za uređenje enterijera i eksterijera.
Radi veliki broj portreta mnogih ličnosti iz visokog njujorškog društva.
1943.
9. januara samostalno izlaže u Jugoslovenskom potpornom fondu (United Yugoslav Relief Fund) u NJujorku i
Maja meseca izlaže u Galeriji Korkoran u Vašingtonu (Corcoran Galleru)
1944.
Radi kostime za balet „Sebastijan“ Đan Karla Menotija.
Prilikom pada sa konja povređuje kičmu.
Pozdravlja oslobađanje Beograda preko Radio NJujorka.
1945.
6. marta iznenada umire u svom stanu u Njujorku usled srčanog udara.
1947.
Urna sa posmrtnim ostacima preneta je u Rim, gde je 5. avgusta 1949.pohranjena na groblju Cimitero cacattolico deglinstranieri (Testaccio).

“Čekala sam
celog života
u jednom kutku mora
spajajući talase sa zvezdama“(M.P.Barilli)

Milena Pavlović Barilli, slikarka i pesnikinja,svojevrsni virtuoz oba ova zanata ostvarila je snažan umetnički izraz koji je obeležio evropsku avangardu četvrte decenije XX veka, neizmernim bogatstvom likovne misli oplemenjene poezijom boja.Milena je umetnica istančanog senzibiliteta koja je pitanja i odgovore iskazala na svojim enigmatskim kompozicijama kroz metaforu, simbole i poetsku viziju.
Rođena je u Požarevcu, 5.novembra 1909.godine. Završila je Kraljevsku umetničku školu u Beogradu gde su joj učitelji bili Beta Vukanović i LJubomir Ivanović,a u Minhenu na Umetničkoj akademiji profesori Hugo fon Haberman i Franc fon Štuk.
Upoznala je najeminentnije intelektualce svoga doba kao što su: Žan Kasu,Žan Kokto,Andre Breton, Đorđo de Kiriko, Pol Valeri, Andre Lot, Alberto Savini..

Slikarstvo Milene Pavlović Barili je prolazilo kroz nekoliko faza:

Beogradski i minhenski period (1922-1928)
Vezan je za akademske nazore , za ljude i prirodu koji su je okruživali.U seriji portreta prepoznajemo likove iz njene okoline(majku Danicu, ujka Božu, nana Bosu); filmske zvezde poput Rudolfa Valentina,pop ikone Holivuda i često njen sopstveni lik.“Autoportret,1929.“;“Autoportret sa belom tokom“…

Parisko-rimski period (1931-1936)
Takozvani linearno – magični period odlikuje se naglašenim crtežom i svetlim koloritom. Slika enigmatske i alegorijske kompozicije sa antičkim motivima.Arheološke ostatke rimskih iskopina mogla je da vidi u Viminacijumu kod rodnog Požarevca.Tada nastaju kompozicije :“Žena sa probušenim listom“,“Torzo sa krilom“,“Ženski krilati torzo“…

„Renesansni“ metafizički period (1936-1942)
Obeležen je duhovnom klimom oko njenog oca,italijanskog kompozitora Bruna Barillija, promenom umetničkog izraza, okretanjem ka velikim vrednostima prošlosti u slikarstvu, ka „metafizičkom“, odnosno „renesansnom“ obrascu.NJeno slikarstvo dobija obeležje magičnog i nadrealističkog,najviše zbog insistiranja na elementima sna i vizije.Tu su ona snoviđenja i fantazije projektovane na renesansnim trgovima,pročeljima renesansnih palata i predela. Tada su nastale slike „Slikarka sa strelcem“,“Devojka sa lampom“,“Venera sa lampom“…

Američki period (1939-1945)
Da bi videla veliku Svetsku izložbu u NJujorku u okviru koje je priređena i retrospektiva nadrealističke umetnosti.(Maks Ernst, Salvador Dali, Rene Magrit, Ande Mason) odlazi u Ameriku.Izbijanje Drugog svetskog rata onemogućio joj je da se vrati u Evropu.Među prvim slikama koje je uradila u Americi je „Autoportret „iz 1939. godine koju detaljno opisuje u jednom od pisama majci…“Ja sam uradila za ove dve nedelje jean novi autoportret, koji izgleda da je osobit, po tehnici i po svemu. Nešto između Goje i Firentinaca, ali čini mi se da je u svakom pogledu majstorska stvar.Veličina je kao onaj prošli, u onoj večernjoj haljini od crnog tila sa belom čipkom,a na glavi mi onaj tanak šlajer sa srmom okolo.Pozadi jedan pejzaž dosta taman sa malim figurama i jednim čovekom na konju. Zid je crno –zelen. Bela crna čipka i til su kao izveženi, a jedan sasvim tanak konac ide od guše na prst desne ruke…“

Pored bavljenja slikarstvom Milena je radila ilustracije i za najpoznatije modne časopise kao što su Vog, Glamur, Taun & Kantri, Šarm. Za operu „Sebastijan“Đan Karla Menotija izradila je dekor i kostime.
Umrla je iznenada, 6.marta 1945.godine u NJujorku.

„Milena je bila lepa, a njene slike su ličile na nju, ili još bolje, ona je lučila na svoje slike“- Žan Kasu

Viši kustos Galerije Milena Pavlović Barilli

Violeta Tomić